Oči na leđima

[witch]

Flycasteri se mogu podeliti na dve grupe i po načinu na koji kontrolišu konac dok leti iza njih. U prvu grupu spadaju oni koji u složenijim situacijama, poput "džungle" ili zabacivanja u dalj, obavezno okreću glavu i pogledom prate putanju konca. Drugoj grupi pripadaju oni koji nikada ne skreću pogled sa vode i kao da u glavi imaju snimak zaleđa ili oči na leđima.
Ja pripadam drugoj grupi i sva moja koncentracija pri zabacivanju muve je usredsređena na vodu, kontrolu muve na vodi i očekivani plen. Pre početka zabacivanja, dobro osmotrim šta je iza mene i za par trenutaka procenim kakvi zabačaji su mogući. "3D Snimak" ostaje u mozgu i bez problema izvodim i najsloženija zabacivanja, bez kačenja.
Vrlo često mušičarim na obraslim rekama i kada bih se zavrtao pri svakom zabacu, vrlo brzo bi me uhvatila vrtoglavica.
Primetio sam da početnici, vođeni lekcijama sa video snimaka fly castera sa livada i širokih reka, kojih je prepun Youtube, vrlo brzo dolaze do pogrešnog zaključka, da ako je mesto složeno (zakačaljke i ostale zezalice na sve strane), nije pogodno za mušičarenje. Izbegavaju takva mesta. To je velika greška. Obrasla i složena (moram tako da ih nazovem) mesta su obično oslobođena suvišnih znatiželjnika i najčešće predstavljaju dobro sklonište i stanište riba.
Još jedan način da razlikujemo mušičara-početnika i onog ko je iskusan bacač, je što ovaj prvi zaposeda isključivo čistine i zgodna mesta, dok ih ovaj drugi zaobilazi i nisu mu nimalo interesantna, jer zna da je riba na složenim mestima. Takav mušičar najverovatnije ima oči na leđima.
Naravno, ovi prvi su brojniji i često se čak i grupišu na mestima oslobođenim bilo kakve opasnosti od smetnji pri zabacivanju. Tu im je na raspolaganju mogućnost da izvode mnoge stvari viđene na DVD i Youtube snimcima.  Kao po pravilu, sasvim logično, te "majstorije" ih oslobađaju značajnog ulova, za razliku od mušičara sa dobrim back viewom, koji se najčešće jedva iskobeljaju iz džungle nekog rukavca, puni ribe ili utisaka.

 

[Roda Fly]

Flycasteri se mogu podeliti na dve grupe i po načinu na koji kontrolišu konac dok leti iza njih. U prvu grupu spadaju oni koji u složenijim situacijama, poput "džungle" ili zabacivanja u dalj, obavezno okreću glavu i pogledom prate putanju konca. Drugoj grupi pripadaju oni koji nikada ne skreću pogled sa vode i kao da u glavi imaju snimak zaleđa ili oči na leđima.
Ja pripadam drugoj grupi i sva moja koncentracija pri zabacivanju muve je usredsređena na vodu, kontrolu muve na vodi i očekivani plen. Pre početka zabacivanja, dobro osmotrim šta je iza mene i za par trenutaka procenim kakvi zabačaji su mogući. "3D Snimak" ostaje u mozgu i bez problema izvodim i najsloženija zabacivanja, bez kačenja.
Vrlo često mušičarim na obraslim rekama i kada bih se zavrtao pri svakom zabacu, vrlo brzo bi me uhvatila vrtoglavica.
Primetio sam da početnici, vođeni lekcijama sa video snimaka fly castera sa livada i širokih reka, kojih je prepun Youtube, vrlo brzo dolaze do pogrešnog zaključka, da ako je mesto složeno (zakačaljke i ostale zezalice na sve strane), nije pogodno za mušičarenje. Izbegavaju takva mesta. To je velika greška. Obrasla i složena (moram tako da ih nazovem) mesta su obično oslobođena suvišnih znatiželjnika i najčešće predstavljaju dobro sklonište i stanište riba.
Još jedan način da razlikujemo mušičara-početnika i onog ko je iskusan bacač, je što ovaj prvi zaposeda isključivo čistine i zgodna mesta, dok ih ovaj drugi zaobilazi i nisu mu nimalo interesantna, jer zna da je riba na složenim mestima. Takav mušičar najverovatnije ima oči na leđima.
Naravno, ovi prvi su brojniji i često se čak i grupišu na mestima oslobođenim bilo kakve opasnosti od smetnji pri zabacivanju. Tu im je na raspolaganju mogućnost da izvode mnoge stvari viđene na DVD i Youtube snimcima.  Kao po pravilu, sasvim logično, te "majstorije" ih oslobađaju značajnog ulova, za razliku od mušičara sa dobrim back viewom, koji se najčešće jedva iskobeljaju iz džungle nekog rukavca, puni ribe ili utisaka.

A ko su fly casteri? Koji se to musicari ubrajaju u fly castere. Oni koji zabacuju preko 10-15-20-25m? Ako nema ove definicije onda i mixmasterovo pisanje nije bitno i ne treba ga uopste razmatrati.
Za mene je dobar fly caster onaj koji izbacuje konstantno 25 i vise metara pravilno a ostali treba da cute i da uce, kao sto i sam radim. Video klipovi mnogo pomazu i ako neko misli suprotno taj nije bas cist u glavi. Naucicu jednog dana ali mnogo vezbe treba sa ocima na ledjima ili bez.
Taman je forum poceo da lici na ribarski forum a onda dodjem i procitam ovo

 

[witch]

OK. Ja sam i naveo da mnogi razmišljaju identično kao Rodafly. Nadam se da se nećemo svađati zbog toga što se ja i još jedan mali broj mušičara razlikujemo od većine.
Videli smo komentar jednog od nas. Voleo bih da pročitam još neko iskustvo o korišćenju "leđnog vida".

 

[MMartic]

Definitivno najbolji način da se oseti let strune, punjenje štapa i pravi trenutak za zabačaj unapred (front cast)je POGLED UNAZAD. Sasvim sam siguran u ovo posle 30+ godina sa mušičarskim štapom u ruci. Ja se osvrćem unazad i pratim strunu pogledom samo kada probam štap, strunu i vežbam na livadi.
Kada sam na vodi i lovim gledam SAMO UNAPRED jer je svaki sekund gledanja u vodu i dešavanja na njoj od neprocenjive vrednosti. Takođe i pratim let moje muve ispred sebe pošto je trebam plasirati na tacnu ribi.
Probajte i VI 

 

[rabbit]

Definitivno najbolji način da se oseti let strune, punjenje štapa i pravi trenutak za zabačaj unapred (front cast)je POGLED UNAZAD. Sasvim sam siguran u ovo posle 30+ godina sa mušičarskim štapom u ruci. Ja se osvrćem unazad i pratim strunu pogledom samo kada probam štap, strunu i vežbam na livadi.
Kada sam na vodi i lovim gledam SAMO UNAPRED jer je svaki sekund gledanja u vodu i dešavanja na njoj od neprocenjive vrednosti. Takođe i pratim let moje muve ispred sebe pošto je trebam plasirati na tacnu ribi.
Probajte i VI 

Čovijek je genije.

 

[MMartic]

:-[

 

[witch]

...Ja se osvrćem unazad i pratim strunu pogledom samo kada probam štap, strunu i vežbam na livadi.
Kada sam na vodi i lovim gledam SAMO UNAPRED jer je svaki sekund gledanja u vodu i dešavanja na njoj od neprocenjive vrednosti...

Stari ribari slično razmišljaju, čak i kada su udaljeni hiljadama milja. Niš--- :firends:---Pančevo  .

 

[rabbit]

:-[

Šta?
Izražavam divljenje povodom stava,ne udvaram se.A i ne znam te tako dobro.Zapravo ne znam te uopšte,samo mi se onaj štap sviđa.

 

[Kuzma]

Cesto gledanje u vazduh i pracenje konca u letu znaci odvajanje pogleda sa vode , tj gubitak informacija o aktivnosti ribe i insekata na vodi. Nemoguce je korisno videti mesto hranjenja ribe, neki njen bljesak u dubini, i sl.
  Ipak prilikom konstantnog setanja duz vode nije bas moguce uvek sa sigurnoscu znati kakva nam je pozadina.
  Licno u toku ozbiljnog ribolova izbegavam blejati iza sebe, proveravajuci vizuelno dali se loop dovoljno otvorio i sl. 
  Izuzetak su momenti kada radim na nekom novom zabacaju. Samo tada valja gledati konac i njegov let.

 

[becko]

U startu mi se ne svidja ova podela i smatrem je krajnje tendecioznom i neprihvatljivom ali ajde....
    Kad pecam in the jungle a i na rekama gde duzina zabacaja nema potrebe da prelazi 10-20m  a najcesci su zabacaji izmedju 12-18m ne gledam iza sebe jer i ne praktikujem overhaed zabacaje tj ne bacam iznad glave i konac ne ide iza mene vise od 1.5-2m ,jer u tim situacijama koristim spey i ponekad rollcast zabacaje. Recimo letos sam pecao na Vlasini i realno nisam imao potrebu ni za jednim overhaed (iznad glave)  sto ne znaci da nisam dva- tri puta se i razmahao   i cak bacio pogled iza sebe da vidim dal mi sljaka only tension - no slack back (up) cast i da nije loop  slucajno siri od 26,6 cm , a?  Naravno da k.nj.m ali poenta je sledeca ako neko gleda iza sebe ne znaci da je pocetnik ili los FC (fly caster) ali ako neko ne moze a da ne pogleda iza sebe , e to je problem , ali i to se moze resiti ali mora se poceti recimo na livadi, sa malo konca za pocetak 6-8 m i samo bacackom rukom . Krenete lepo: podigni konac , nazad ,stop ,napred ,stop. Trudite se da osetite dinamiku zabacaja, otpor kojim tezina konca savija stap i predaje mu energiju koju on vraca u sledecem zabacaju tom istom koncu . Uz to vodite racuna o 5 osnovnih principa pravilnog zabacaja (ovo je daleko od toga da sam ja izmislio samo vidim da ne koristite postavljene linkove pa cu ja da prevedem i prepricam sta tamo pise) a to su:
  1. eliminacija nabrčkanosti konca (slack line) evo animacije http://www.virtualflycasting.com/Graphics/Flash/5E_Slack.swf
ovim eliminisete ,,prazan hod i konac opterećuje (puni) stap od samog pocetka zabačaja
      2. pravilno ubrzanje štapa , ako predpostavimo da je pocetak zabačaja pozicija kad nam je ruka u krajnjem položaju pozadi i odatle krece put napred njena bryina se povećava i povećava i [size=10pt]povećava[/size] sve do prednjeg stopa koji je jasan, odsečan, katapultirajući , eve link    http://www.virtualflycasting.com/Graphics/Flash/5E_Acc.swf
        3 pomeranje stapa tj vrha stapa po pravolinijskoj putanji (STRAIGHT LINE PATH ) a ukoliko se to ne čini dolazi do grešaka kao sto su otvoren loop kad nam vrh stapa opisuje ne pravu vec konvexnu - ispupcenu liniju , i zatvoren, zavezan loop kad nam je putanja vrha stapa konkavna - udubljena. ove dve greske se odnose na vertikalnu dimenziju zabacaja. Ako nam ruka  pa samim tim i stap u toku zabacaja idu u stranu i to je greska (koju mnogi smatraju ,,stilom"") jer dolazi do Swinging Loop-a, koji se doduse vrlo lako moze proglasiti ,,elegancijom'' koja je na zalost usavrsavana godinama....  http://www.virtualflycasting.com/Graphics/Flash/5E_SLP.swf
        4 Duzina zabacaja(stroke) je proporcionalna duzini konca koji zabacujemo, ovde pod zabacajem podrazumevamo putanju stapa od zadnjeg stopa do prednjeg(to je taj stroke) , prosto :manje konca-manji stroke, vise konca .... http://www.virtualflycasting.com/Graphics/Flash/5E_Arc.swf
      5 Mora da postoji pauza na svakom stopu a njena duzina i za sta cete je iskoristiti zavisi od vasih afiniteta neko za drift a nekome je sasvim dovoljno i konfuzno i ovo sranje od FC(fly castinga) da bi ga sad jos i driftovao, ko u NFS MW... i tako http://www.virtualflycasting.com/Graphics/Flash/Pause.swf
Ako postoje slucajno ljudi na ovom sajtu kojima je ovo malo ili vec to znaju neka pogledaju malo sire izdanje definicija koje je dato od strane PA(Paul Ardena) na SL(sexyloops-u)  http://www.sexyloops.com/flycasting/definitions/
pozz igor

 

[witch]

Igore, pažljivo sam pročitao ovaj  tvoj post i pregledao sve animacije. Hvala ti za trud koji si posvetio tome.
Ipak, mislim da oči na leđima znače uvid u sliku iza sebe, bez ikakvog okretanja. Primetio sam kod nekih mušičara, pa i kod sebe, da se uopšte ne osvrću oko sebe, čak ni u najgušćoj džungli, a konac i muva im neprestano fijuču kroz granje u pozadini.
Čini mi se da nam je slika koju imamo zabeleženu još pre početka bilo kakvog zabacivanja, stalno u glavi. Ne zabacujemo samo roll ili switch. Koristimo sve moguće zabačaje, a skoro nam nikad muva ne zakači bilo šta pozadi.
Naravno, kod normalnog mušičarenja klena i pastrmskih riba, na bilo kojoj reci Srbije, osim možda Drine (mada je i to pod velikim znakom pitanja), nema ni govora o distance castingu. Veština zabacivanja nije u tome. To bi bila strahovita greška.
Veština je u izvođenju izuzetno složenih zabačaja u izuzetno složenim uslovima. To je vrhunsko zabacivanje. Još kad vam to uspeva bez gledanja iza, možete početi da računate i na vrhunski ulov.
Gospodo mušičari, počnite da uvežbavate leđni vid, koji će vam biti korisniji od svih do sada iscrtanih grafičkih prikaza zabacivanja, iako će vam većina instruktora zabacivanja preporučiti livadu, čistinu i obavezno mahanje glavom napred-nazad.

 

[becko]

U pravu si Randjo , debelo sam zastranio ovim postom ali mislim da ipak može da bude neke vajde od njega, ne kao od trećeg oka ali.... a da , pošto sam opet pročitao svoj post mogu da kažem da ja nigde nisam pomenuo distance casting a tebi ako se pise o tome podseti se svojih drugara sa kojima si divanio na tu temu samnom bogami nećeš da imaš takvu zajebanciju http://www.musicarenje.org/forum/index.php?topic=436.0, mada mislim da je to jedna od stvari po kojoj možes da razlikuješ dobrog mušičara od onog iz Niš (lele zebavam se, ali ovo je bilo jače od mene). Šala mala ne se durite Nišlije ja vas falim gde kod stignem, nego da se vratimo na temu, mislim da ovo o čemu pišeš je samo jedan deo filozofije i pristupa kojeg ti imaš prema mušičarenju ali poenta je sledeća , objasniti ljudima kako da ne iskrive šiju a ne reći ja ne gledam iza sebe dok pecam a vi  sto se primate na youtube i ostale retrogradne voajere(gledače u nazad) vi ste druga grupa fc vi možete da pecate samo gde nema grana i gde je čistina i gde nema ribe i ko vam je kriv sto nemate nabildovano treće oko i ako oćete da naučite dodjite u Niš jer to se na net ne uči , e do q... ma Ranndjo jedina istina je da riba živi u vodi sve ostalo je iss: uz vetar... pa u to ime živeli :firends:
 
 

 

[witch]

Zajebavaš se ti Igore.  :lol: Ja sam otvorio ovu čudnu temu, na sa namerom koju ti navodiš, već sa željom da opišem jednu interesantnu pojavu kod mnogih mušičara, ne samo Nišlija. Pojavu koja je veoma čudna znatiželjnim posmatračima, ali i mnogim mušičarima, posebno početnicima. Često doživljavamo da nas neko posmatra i isčuđuje se, kako to da nikad ne gledamo iza sebe, a nikad ne kačimo muve na okolno granje.
Postoji i  mali broj mušičara koji izvode i double haul na pristojne udaljenosti, a da se ne osvrću oko sebe, ne pokose travu, ne izlupaju muvu o kamenje i ne šljapnu po vodi. Lepo je Milanče napisao da je skoncentrisan na ono što se dešava ispred njega, a sliku pozadine i on drži u glavi.
Ova tema je interesantna, ali i malo čudna, jer se može svrstati u naučnu fantastiku. Naime, niko nema oči na leđima, ali ipak treba priznati veštinu bacačima koji se ni u najgušćim džunglama, ni pri najdužim zabačajima, ne osvrću oko sebe. Treće oko ih spašava od vrtoglavice. 
Mnoge zbunjuje to što su navikli da slušaju i čitaju hvale samo na račun bacača u dalj. Najpopularnije škole bacanja prikazuju isključivo zabacivanja čiji je jedini cilj što veća daljina. Stalno slušam, "20 m iz roll casta, 30 m iz dh-a ili 25 m iz switcha". Što više metara!
Ovo je nešto sasvim drugačije. Moje pohvale mogu biti upućene i takvima, ali najčešće idu onima koji imaju oči na leđima, čija muva se pravilno kreće na vodi i u vodi, čija muva u letu ne lupa o granje, travu i stene i, što je najvažnije, čija muva nepogrešivo nalazi put do ribe.
O važnosti raznih tehnika zabacivanja i pristupa mušičarenju treba čitati. O očima na leđima, koje su veoma važne, takođe treba čitati i raspravljati, mada samo na www.musicarenje.org.

 

[falco]

Ja ugradio retrovizore na ramenima  .
Šalu na stranu, i ja se trudim da što više pratim dešavanja u vodi, pa se vrlo retko okrećem. …Što nikako ne znači da na teškim mestima ne kačim stavri iza sebe  . Ali polako, svaki izlazak na vodu donosi neki napredak.

 

[Roda Fly]

Zajebavaš se ti Igore.  :lol: Ja sam otvorio ovu čudnu temu, na sa namerom koju ti navodiš, već sa željom da opišem jednu interesantnu pojavu kod mnogih mušičara, ne samo Nišlija. Pojavu koja je veoma čudna znatiželjnim posmatračima, ali i mnogim mušičarima, posebno početnicima. Često doživljavamo da nas neko posmatra i isčuđuje se, kako to da nikad ne gledamo iza sebe, a nikad ne kačimo muve na okolno granje.
Postoji i  mali broj mušičara koji izvode i double haul na pristojne udaljenosti, a da se ne osvrću oko sebe, ne pokose travu, ne izlupaju muvu o kamenje i ne šljapnu po vodi. Lepo je Milanče napisao da je skoncentrisan na ono što se dešava ispred njega, a sliku pozadine i on drži u glavi.
Ova tema je interesantna, ali i malo čudna, jer se može svrstati u naučnu fantastiku. Naime, niko nema oči na leđima, ali ipak treba priznati veštinu bacačima koji se ni u najgušćim džunglama, ni pri najdužim zabačajima, ne osvrću oko sebe. Treće oko ih spašava od vrtoglavice. 
Mnoge zbunjuje to što su navikli da slušaju i čitaju hvale samo na račun bacača u dalj. Najpopularnije škole bacanja prikazuju isključivo zabacivanja čiji je jedini cilj što veća daljina. Stalno slušam, "20 m iz roll casta, 30 m iz dh-a ili 25 m iz switcha". Što više metara!
Ovo je nešto sasvim drugačije. Moje pohvale mogu biti upućene i takvima, ali najčešće idu onima koji imaju oči na leđima, čija muva se pravilno kreće na vodi i u vodi, čija muva u letu ne lupa o granje, travu i stene i, što je najvažnije, čija muva nepogrešivo nalazi put do ribe.
O važnosti raznih tehnika zabacivanja i pristupa mušičarenju treba čitati. O očima na leđima, koje su veoma važne, takođe treba čitati i raspravljati, mada samo na www.musicarenje.org.

Nekako mi se cini da ti ovim pisanjem peres sebe : i svoje zabacivanje. Zar je moguce da ne bacas 25m posle toliko godina staza? Ako ti je lakse ne bacam ni ja preko 20 ali vezbam i ne negujem trece oko.